Analna fisura kod dece i odraslih: Iskustva i lečenje

Analna fisura se najčešće javlja kod beba, dece i trudnica, ali se može pojaviti u bilo kom starosnom dobu, kod oba pola. Polovina ljudi sa analnim fisurama ih je dobila pre 40-e godine. U većini slučajeva prođu same od sebe u periodu od 4 do 6 nedelja. Međutim, ako se to ne desi, neophodno je lečenje ili operacija.

Šta su analne fisure? Zašto se javljaju kod beba i dece? Kako se vrši dijagnostika, kakva su iskustva u lečenju i da li masti i kreme mogu da pomognu?

Šta je analna fisura i kako izgleda?

Analna fisura je mala rana ili uzdužni rascep u sluzokoži analnog kanala. Analni kanal je kratka cev okružena mišićima na kraju rektuma (završnog dela debelog creva koji se sastoji od tankog, osetljivog tkiva). Može biti akutna i hronična analna fisura.

Akutna i hronična analna fisura

Akutna analna fisura traje obično od 4 od 6 nedelja. Karakteriše je sveža rana sa jasnim ivicama, često crvene boje. Leči se konzervativno – uz povećan unos tečnosti, ishranu bogatu vlaknima, uz tople kupke, masti i kreme za smirivanje upale koje propisuje lekar – proktolog.

Hronična analna fisura nastaje ukoliko nakon ovog tretmana ne dođe do poboljšanja stanja ni posle 6 nedelja. Najčešće zahteva hirurško lečenje ili botoks injekcije za opuštanje mišića.

Analna fisura se često meša s drugim analnim stanjima, poput hemoroida jer može imati papilu (uvećanu izraslinu) koja pacijentima liči na hemoroid.

Analna fisura: Simptomi

Analna fisura obično izaziva oštar bol koji počinje pri prolasku stolice. Bol može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati. Pacijenti ga opisuju kao oštar, kidajući, gorući ili prodoran bol. Nekada se bol širi ka zadnjici, gornjim bedrima ili donjem delu leđa.

Kako bi sprečili bol, mnogi izbegavaju pražnjenje creva. To je potpuno pogrešno jer dovodi do tvrde stolice, pa su tegobe još izraženije. Kada se pojavi analna fisura, simptomi se mogu ispoljiti i kao:

Svetlo crvenu krv na stolici ili toalet papiru nakon pražnjenja creva;
Mali čvor ili kožni nabor na koži blizu analne fisure (češće kod hroničnih stanja).

Zašto nastaje analna fisura: Uzroci i faktori rizika

Uzroci nastanka analne fisure su mnogobrojni. U većini slučajeva se javlja usled naprezanja tokom pražnjenja creva, što je obično posledica tvrde stolice ili zatvora, ali se može javiti i posle epizoda prolivastih stolica. Trauma poput istezanja i naprezanja uzrokuje pucanje sluzokože analnog kanala.

Postojeća stanja takođe mogu igrati ulogu u njenom nastanku. Ovo ima veze s anatomijom anusa (čmara), koji je zapravo poslednjih nekoliko centimetara debelog creva. U gornjem delu, gde se analne fisure obično javljaju, anus je obložen istom mekom sluzokožom kao i ostatak debelog creva. Ova sluzokoža je tanja i delikatnija od normalne kože, što je čini sklonijom pucanju.

Sluzokoža anusa, takođe može postati upaljena zbog povrede ili bolesti. Dugotrajna (hronična) upala može oslabiti tkiva. Anus je okružen sa dva kružna mišića koji pomažu u kontroli pražnjenja creva (analni sfinkteri). Ako su ovi mišići previše zategnuti, mogu dodati napetost na sluzokožu anusa, čineći je sklonijom pucanju i čak smanjujući protok krvi do tkiva.

Trudnice imaju veći rizik od razvoja analne fisure pred kraj trudnoće. Polno prenosive infekcije kao što su sifilis, HPV, HIV, herpes i hlamidija povezane su sa većim rizikom od nastanka analne fisure. Kronova bolest, ulcerozni kolitis i druge inflamatorne bolesti creva, mogu da prouzrokuju formiranje čireva ili pukotina u analnom području.

Drugi uzroci nastanka analne fisure mogu biti analni seksualni odnos, ne pražnjenje creva tokom dugog vremenskog perioda, spazam analnog sfinktera, prisustvo ožiljaka u anorektalnom delu, rak anusa i infekcije.

Analna fisura kod dece – lečenje

Analne fisure kod dece nastaju uglavnom zbog traume sluzokože analnog kanala, najčešće uzrokovane prolaskom tvrdih ili voluminoznih stolica. Ovo je često povezano s nedostatkom vlakana u ishrani ili neadekvatnom hidratacijom. Dodatni faktori uključuju česte epizode prolapsa sluznice analnog kanala, što može nastati usled hroničnog naprezanja.

Kada se javi analna fisura kod dece, ona uz pravilnu negu i dijetu obično brzo i spontano zaraste. Ipak, ukoliko ne prolazi u dužem vremenskom periodu, a da bi se isključili ozbiljniji uzroci i komplikacije, ista zahteva pedijatrijsku procenu.

Analna fisura kod beba

Analna fisura kod beba je česta zbog još uvek nerazvijene analne anatomije i čestih promena u teksturi stolice tokom prelaska na čvrstu hranu. Sprečavanje pojave zatvora i često menjanje pelena će doprineti da se analna fisura kod beba ne pojavi. Upalne bolesti, poput alergija na hranu ili atopijskog dermatitisa, mogu dodatno iritirati analno područje i doprineti nastanku analnih fisura.

Dijagnostika

Problemi poput analnih fisura bili su prisutni kroz vekove, iako se nisu specifično tako nazivali. Danas se ovo stanje dijagnostikuje na osnovu razgovora sa pacijentom, uz fizikalni pregled koji podrazumeva pregled analnog područja. Samim razmicanjem gluteusa (mišića zadnjice) dobija se dovoljno prostora da se analna fisura vidi.

Digitorektalni pregled i anoskopija se odlažu zbog bolnosti, dok se sama analna fisura konzervativnim ili hirurškim lečenjem ne reši.

Analna fisura lečenje nehirurškim putem

Kada je u pitanju analna fisura, lečenje može uključiti kombinaciju više tretmana, kao što su:

Dijeta bogata vlaknima i preparate sa vlaknima (25–35 grama vlakana dnevno) kako bi stolica bila meka, oblikovana i svakodnevna
Bezreceptne omekšivače stolice kako bi se olakšalo pražnjenje
Povećan unos vode kako bi se sprečile tvrde stolice i pomoglo zarastanje
Tople kupke u kadi (sitz kupke) od 10 do 20 minuta, nekoliko puta dnevno (posebno nakon pražnjenja creva kako bi se umirilo područje i opustili analni sfinkteri), što se smatra korisnim za proces zarastanja

Analna fisura – krema i mast

Kada se leči analna fisura, mast ili krema mogu pomoći u ublažavanju tegoba i zarastanju rane. Lekovi, poput anestetika, koji se mogu nanositi na kožu oko anusa koriste se za ublažavanje bola. Takođe, diltiazem krema, nifedipin krema ili masti sa nitroglicerinom pomažu u procesu zarastanja.

Analna fisura: Lek koji treba izbegavati

Izbegavajte narkotičke lekove protiv bola jer mogu izazvati zatvor, što bi moglo pogoršati stanje.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i nikako ne predstavlja zamenu za profesionalnu dijagnozu, lečenje ili savet lekara. Odlaganje posete lekaru može prouzrokovati hronične probleme i ograničenja u svakodnevnim aktivnostima.

Analna fisura: Operacija i lečenje fisure botoksom

Iako većina analnih fisura ne zahteva operaciju, hronična analna fisura je teža za lečenje i hirurgija može biti najbolja opcija. Cilj hirurgije je da pomogne unutrašnjem analnom sfinkteru da se opusti, čime se smanjuju bol i grčevi, omogućavajući zarastanje fisure.

Hirurške opcije uključuju injekciju botulinum toksina (Botox®) u unutrašnji analni sfinkter ili hirurško presecanje dela vlakana unutrašnjeg analnog sfinktera (lateralna interna sfinkterotomija), uz isecanje ivica analne fisure. Time se stvaraju preduslovi za njeno zarastanje.

Rizici posle operacije analne fisure

Vaš proktolog će pronaći najbolji tretman za Vas i razmotriti rizike operacije. Oba tipa operacija obično se obavljaju kao jednodnevne ambulantne procedure. Prednost lečenja analne fisule botoksom je što se, nakon prestanka dejstva Botox-a, mišić (unutrašnji sfinkter) vraća u svoju funkciju u celini.

Kod hirurškog presecanja sfinktera može doći do privremene inkontinencije (nevoljno ispuštanje gasova ili stolice) koja obično prolazi nakon izvesnog vremena. Kod nekih pacijenata, naročito žena posle 45 godina života inkontinencija za gasove kao i prljanje veša stolicom može biti stalna.

Oporavak posle operacije

Oporavak nakon ovih operacija traje do 7 dana, nakon čega se pacijenti vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima. Potpuno zarastanje analne fisure nakon medicinskog i hirurškog tretmana može potrajati od 6 do 10 nedelja. Čak i kada bol i krvarenje popuste, važno je održavati dobre navike pražnjenja creva i pratiti dijetu bogatu vlaknima. Nastavak tvrdih ili prolivastih stolica i grčevi unutrašnjeg analnog mišića mogu odložiti zarastanje.

Prevencija nastanka analnih fisura

Pojavu analne fisure možete sprečiti primenom sledećih saveta:

Redovno vežbajte, šetajte i budete fizički aktivni
Izbegavajte naprezanje pri pražnjenju i dugo sedenje na wc šolji
Sprečite ili lečite dijareju ili zatvor na vreme
Ne odlažite pražnjenje creva
Održavajte adekvatnu higijenu nakon defekacije
Unos vode mora biti najmanje 3 litra u toku dana
Posebno obratite pažnju na ishranu

Analna fisura: Ishrana

Ishrana ima ključnu ulogu kako bi se podstaklo redovno pražnjenje creva i sprečila opstipacija (zatvor), kao i naprezanje tokom pražnjenja creva. Pre svega, ona mora biti bogata dijetetskim vlaknima, a to znači unos više integralnih žitarica, voća i povrća. Izbegavajte unos hrane koja usporava pražnjenje creva kao što su slatkiši, „brza hrana” mesne prerađevine, suva hrana i alkohol.

Analna fisura – iskustva

Većina analnih fisura se uspešno leče. Injekcije preparata botoksa povezane su sa zarastanjem hroničnih analnih fisura kod 50% do 80% pacijenata. Sfinkterotomija je uspešna kod više od 90% pacijenata. Jako retko, ova procedura može uticati na sposobnost potpune kontrole gasova ili pražnjenja creva.

Iskustvo pokazuje da se analne fisure često vraćanju. Potpuno zaceljena fisura se može vratiti nakon teškog pražnjenja creva ili traume. Ovo svakako ne znači da ih ne treba lečiti jer nelečena analna fisura može da dovedu do niza komplikacija, kao što su apsces, analna fistula, ožiljci na mestu rascepa i analna stenoza.

Može li analna fisura dovesti do raka debelog creva?

Analna fisura ne povećava rizik od raka debelog creva niti ga izaziva, ali mogu imati slične simptome. U svakom slučaju, kolonoskopija će isključiti druge uzroke rektalnog krvarenja. Čak i kada analna fisura potpuno zaceli, lekar može zatražiti dodatne preglede.

Analna fisura: Kome da se obratite i kada?

Važno je da znate da inflamatorne bolesti creva (Kronova bolest), infekcije ili analni tumori mogu imati simptome slične analnim fisurama. Pravilno postavljena dijagnoza je već pola puta ka izlečenju, pa je od izuzetne važnosti javiti se iskusnom lekaru radi pregleda.

Prim dr sc. med. Zagor D. Zagorac je specijalista hirurgije i subspecijalista hirurgije digestivnog sistema sa preko 20 godina iskustva u lečenju oboljenja digestivnog trakta. Iza njega je preko 3500 proktoloških operacija: laser hemoroidoplastika, hemoroidektomija, THD, operacije perianalnih fistula, hroničnih analnih fisura, karcinoma debelog creva i rektuma…

Pored mnogobrojnih usavršavanja, posebno je važno spomenuti usavršavanje u Italiji na temu Minimalno invazivna hirurgija u lečenju hemoroida i fekalne inkontinencije, Gemelli Hospital u Rimu (Prof. C. Ratto), kao i Subspecijalistički kurs iz kolorektalne hirurgije u St Mark’s Hospita u Londonu (Prof. R. Phillips).

Ukoliko ste primetili neke od simptoma opisanih u tekstu, pozovite (9-17h) broj tel. 0654444184 i zakažite pregled koji Vas može osloboditi bola i brige, doneti olakšanje i sprečiti razvoj ozbiljnijih komplikacija.

Pozovite (9-17h):

065 444 41 84

Pišite doktoru na e-mail: